Ја, као припадник образовног система, нисам често
(читајте: никад) имала прилику да ми ми неко омогући да се стручно усавршавам у
иностранству. Начин на који би некоме то пошло за руком је мени увек био
мистерија, колико год се тај неко трудио да ми потанко објасни шта би тачно
требало да урадим. Ако треба да пишем и размишљам на тему, у реду, али не и да
водим рачуна о уговорима. Пошто нас је сада шесторо у екипи, много је лакше јер
нисам ја та која уговорима мора да се бави (предност рада у екипи!) и зато
могу, неоптерећена тиме, да вам изложим своје мисли о нашој малој италијанској
(аван)тури.
Одувек сам
веровала да је знање једна од највреднијих ствари које имаш, иако сам у животу
најчешће наилазила на ситуације које су грубо оповргавале ово моје
уверење. И тако сам са ставом оптимисте,
заједно са члановима школског тима за реализацију пројеката, пре осам месеци
написала пројекат. „Треба нам име за пројекат.“ „Оставимо то за крај, за сам
крај.“ Нисам била сигурна који би наслов могао у себи да сажме идеју да можда
треба променити приступ, начин на који сагледаваш ствари и да то може довести
до другачијих исхода. У сваком случају, сећам се да смо се тог викенда много
смејали, били пуни ентузијазма и да сам ја била одушевљена како наша прича,
ограничена бројем карактера у тексту, звучи. Стварно сам веровала у њу. А назив
Нове методе – боља образовна постигнућа се испоставило да звучи сасвим
задовољавајуће.
Мај месец.
Читам поруку на телефону: „Buongiorno, come stai?“ Мој одговор: „Судећи по твом
питању – добро.“, је био сублимација мог порива да почнем да вриштим од среће и
страха да то што мислим у ствари није оно чему се надам. А опет...зашто би ме
колегиница то питала?...Ово што пишем је натопљено огромном дозом неверице и
тихом срећом што се потврђује мој идеал, моје лично уверење да награда за труд
долази, некада, кад тад и у неком облику.
За 11 дана би у ово време требало да будемо у Фиренци, у улици Sant`Egidio 12, на семинару „Задовољне школе“ који организује EUROPASS Centro Studi Europeo – школа језика и културе, акредитована од стране регионалне
коморе Тоскане. Пријавиле смо се за похађање семинара који има за циљ да,
између осталог, наставнике, родитеље и децу усмери ка бољој сарадњи уз
истовремено препознавање знакова који наговештавају могућност напуштања школе.
Редови
које сам написала су начин на који сам у овом тренутку могла да изразим моје
мисли везане за наше предстојеће путовање. Биће их још. У овој недељи планирамо
наставак нашег конверзацијског курса енглеског, да организујемо замене на
часовима док нисмо у школи, обезбедимо осигурање, утврдимо да ли постоји
могућност да се са школом повежемо путем скајпа током часова и проверимо
временску прогнозу:)
Коментари
Постави коментар